Rajka Milosavljevic-Ivanovic
Autor
Rajka Milosavljevic-Ivanovic
Po zanimanju inzenjer organizacionih nauka.
Rodjena 1962. u malom sumadijskom selu Zirovnica kod Batocine.
Zivela u Kragujevcu od 1981, zatim u Novom Sadu od 1987. do 1992.
Kada je poceo rat u Bosni, vraca se u Kragujevac i tu ostaje do bombardovanja Srbije.
Tu su nastale pesme inspirisane ratnim dogadjajima u bivsoj Jugoslaviji.
U Parizu zivi od novembra 1999. godine.
Po dolasku u Pariz uci jezik i skoluje se za administrativne poslove.
Od 2005. radi na administrativnim poslovima u Parizu.
Poezijom se bavi od studentskih dana. Objavljivala je pesme u studentskim casopisima.
U vreme epidemije « Korona », dobija inspiraciju za stvaralastvo i ponovo se vraca svom mladalackom hobiju.
Pise vise pesama i odlucuje da ih javno prezentuje.
Ucestvuje na knjizevnim vecerima u Srpskom kulturnom centru u Parizu, u crkvi Sv Sava u Parizu u okviru Dana srpske kulture.
Pesme su inspirisane dubokom nostalgijom i ljubavlju prema rodnom kraju, isotoriji i tradiciji srpskog naroda Sumadije, ali i svim dogadjajima i stradanjima celokupnog srpskog roda.
Rajka Milosavljevic-Ivanovic
❤ За спас Србадије
Колубаро ти жубори,
Дрино песма нек се ори,
Да зачујем трубе старе,
Са Овчара и са Таре.
Расу зови соколове,
Метохијо све орлове,
Да обнове сад’ литије,
За спасење Трибалије.
Крсна славо и колачу,
Земљо плодна и орачу,
Докле наша слава слови,
Дотле су нам соколови.
Где се фрула зацарила,
И гочу се придружила,
Ту се туђин уселио,
И браћу је завадио.
Са Румије вило вичи,
Где сте сада ви ђетићи,
Од Голије до Сталаћа,
Нек се слију стара браћа.
Посвађана браћо ‘ајте,
Сингидунум откључајте,
Србско оро заиграјте,
И векове откључајте.
Главу горе подигните,
Драгог Бога замолите,
Покајање да нам служи,
Да брат брату руку пружи.
И ви тамо преко Дрине,
Похитајте од милине.
Крајишници браћо драга,
У песми је ваша снага.
Хеј ти лaло из Баната,
Из Босне ти завет дата,
Заклињу те браћа твоја,
Протерана од несоја.
Сачувај нам песму лоло,
И Гламочко немо коло.
******************
Соколове труба зове,
Да обиђу све гробове,
Да оплачу земљу наде,
Босиљак да свуд’ засаде.
Када миром све замири,
Србијом се свет умири,
Нек’ се браћа једном сложе,
И обоже, и умноже.
Живели роде.
Рајка, 02/2022.
🌼Шумадија, то је🌼
Ех, ти малена свуда чувена,
што плодом китиш песнике и њиве,
ех, ти румена сузом прошивена,
што рађаш најслађе јабуке и шљиве.
Окитиш цветом сва поља твоја
ти увек нижеш нову арабеску,
човек би стао и ту остао,
да љуби вечно земљу небеску.
Ти дајеш оно што само мајка
подари своме маленом чеду,
плодове разне љубави страсне,
Шумадија то је, пчела у меду.
Пронашла јесам ја сродне душе,
у свету нову, у свету белу,
ал’ теби селе увек се вратим
кад’ тражим смирај у туђем телу.
Ех, ти малена, а ти чувена
што крвљу своју историју пише,
уснути каним крај твога плота,
где славуј зори а цвет мирише.
Рајка, март 2020